Vest: Danas se obustavljaju svi radovi u polju. Danas su Sveti apostoli Vartolomej i Varnava

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti apostoli Vartolomej i Varnava.

Sveti apostol Vartolomej

Jedan od dvanaest velikih apostola. Po svemu izgleda, da je Vartolomej i Natanail jedno isto lice. Udružen sa apostolom Filipom i sestrom Filipovom, devicom Marijamom - a za neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom - propovedao Jevanđelje najpre po Aziji, potom u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i skončao mučenički. U Jerapolju ovi sveti apostoli molitvom umrtvili su veliku zmiju, koju su naznabošci u hramu držali i obožavali. U istom tom gradu molitvom su dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep. Tu se digne na njih svetina, te i Filipa i Vartolomeja raspnu na krst (Vartolomeja naopako). Utom se dogodi zemljotres, od koga poginu zle sudije i mnogi narod. Osetivši to kao kaznu Božju, mnogi pritrče da skinu apostole s krstova, no Filip beše već izdahnuo, dok Vartolomej beše još u životu. Posle toga Vartolomej ode u Indiju, gde je propovedao i na indijskom jeziku Jevanđelje Matejevo preveo. Zatim pređe u Jermeniju, gde isceli kćer carevu od ludila. No zavidljivi brat carev Astijag uhvati Božjeg apostola i raspne na krst, pa mu onda kožu odera i najzad glavu poseče u Albanopolju Jermenskom. Telo njegovo hrišćani česno sahraniše u olovni sanduk. Kako se nad moštima njegovim dešavahu mnoga čudesa, neznabošci uzmu sanduk i bace u more. No voda donese sanduk do ostrva Liparskih, gde ga episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočeka i sahrani u hramu. Sveti Vartolomej javio se u crkvi prepodobnom Josifu Pesmopiscu, odeven u bele rize, i blagoslovio ga Jevanđeljem, da bi mogao pevati pesme duhovne: "Neka s jezika tvoga poteku vode nebesne mudrosti!" Još se javio i caru Anastasiju (491-518) i rekao mu, da će mu čuvati novosazidani grad Dari. Docnije su mošti ovog velikog apostola prenošene u Benevent pa u Rim. Nad njima su se dešavala velika i strašna čudesa.

Sveti apostol Varnava

Jedan od Sedamdesetorice. Rođen na Kipru od bogatih roditelja iz plemena Levijeva i učio se zajedno sa Savlom kod Gamalila. Zvao se najpre Josif, no apostoli su ga prozvali Varnavom, Sinom Utehe, pošto je umeo vanredno da teši ljudske duše. Po obraćanju Savlovom on je ovoga prvi uveo među apostole; a potom s Pavlom i Markom propovedao Jevanđelje u Antiohiji i po drugim mestima. Postradao na ostrvu Kipru od Jevreja, i bio sahranjen Markom za zapadnim vratima grada Salamine sa Jevanđeljem Matejevim na prsima, koje je on svojom rukom bio prepisao. Njegov grob je ostao nepoznat nekoliko vekova, no kako su mnogi dobijali isceljenje od bolesti na tom mestu, to se ono prozvalo "mesto zdravlja". U vreme cara Zinona i Halkidonskog sabora apostol se javi arhiepiskopu kiparskom Antimu, i to triput u tri noći, i objavi mu svoj grob. To javljanje apostola dogodilo se baš u ono vreme, kada je vlastoljubivi patrijarh antiohijski Petar tražio da Kiparska crkva bude pod vlašću Antiohijskog prestola. No posle Varnave, bi ustanovljeno, da Kiparska crkva kao apostolska bude zanavek samostalna. Tako je postala autokefalija Kiparske crkve.

 Praznovanje ikone "Dostojno jest"

Praznovanje ikone "Dostojno jest" i čuda koje se desilo pred njom u vreme patrijarha Nikole Hrisoverga (983-996). To čudo sastoji se u ovome: Jedne noći monah čitao kanon Bogorodici i pevao, Čestnjejšuju u keliji manastira Pantokratora zvanoj sada "Dostojno jest". Starac njegov beše otišao na Kareju. Najedanput se javi u crkvi čovek i poče pevati: Dostojno jest. Ta pesma bila je dotle nepoznata u crkvi. Monah čuvši tu pesmu, bude sav uzbuđen, kako zbog sadržaja, tako i zbog divnog nebesnog pojanja. "Kod nas ovako pevaju," rekne stranac monahu. Htedne monah da ima tu pesmu napisanu i donese jednu ploču, na kojoj stranac prstom ispisa pesmu kao po vosku. I najednom ga nestane. Taj stranac bio je arhangel Gavril. Ploča ona preneta je u Carigrad, a pesma i do danas ostala u crkvi.

Beseda

o gospodaru i robu

Ko žali prut, mrzi na sina svojega; a ko ga ljubi, kara ga za vremena (Priče Sol. 13, 24)

Čovekoljublje Božje prevazilazi čovekoljublje ljudsko kao što nebo prevazilazi zemlju, pa ipak čovekoljubivi Bog bije ljude. Bije Bog ljude ne da ih ubije nego da ih popravi i spase. O blagoslovenog bijenja iz ljubavi! Koga Gospod ljubi, onoga i kara, i bije svakoga sina kojega prima (Jev. 12, 6). Čime bije Bog? Prutom. Kakvim prutom? Prutom bolesti, prutom nedaća, prutom gubitka, prutom gladi, prutom nerodice, prutom suše, prutom poplave, prutom smrti srodnika i prijatelja, prutom zlih demona, kada ovima popusti vlast nad čovekom. To su prutovi Božji, kojima Bog šiba decu Svoju, da bi ih popravio, urazumio, prosvetio i spasao.

Zašto roditelj da ne bije decu svoju, ako ih istinski voli? Prut je oruđe velike ljubavi i brige. Ako je dete neosetljivo za duhovna karanja, osetljivo je za prut. I što je neko dete neosetljivije duhom i savešću, osetljivije je telom. Telo i nije dato čoveku da samo sobom nešto znači, nego da bude sluga duha, da pomogne duhu, da koristi duhu. Ako telesna kazna probudi duh u čoveku, i sa duhom savest, onda je telo savršeno ispunilo svoju dužnost prema duhu, gospodaru svome. Ako gospodar spava, onda se na sluge udara, da bi ga probudili. Probude li sluge gospodara svoga u času opasnosti, neće žaliti udarce, koje su primile, jer su spasle gospodara svoga. A probuđeni i spaseni gospodar umeće se odužiti slugama svojim. Otuda vaistinu, ko žali prut, mrzi na sina svojega. Ko štedi slugu, izdaje gospodara.

O Gospode Premudri, otvori srce roditeljima, da prime ovu svetu pouku Tvoju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!