Vest: Danas je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan. Verovanja i Običaji

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Vaznesenja Gospodnjeg, poznatijeg kao Spasovdan. Praznik se proslavlja kao zavetina - praznik čitavog sela ili mesta - u brojnim krajevima Srbije a to je ujedno i slava grada Beograda. Ovaj praznik se uvek obeležava 40 dana nakon Vaskrsa.

Spasovdan uvek pada u četvrtak šeste sedmice posle Uskrsa i spada među deset velikih praznika posvećenih Hristu.

Prema verovanju, nakon što se Gospod kroz četrdeset dana od svog vaskrsenja ukazivao učenicima i govorio im o Carstvu Božijem, naredio im je da ostanu u Jerusalimu dok ne prime obećanje Svetog Duha. Tada ih je poveo do mesta Vitanija, podigao ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Tom prilikom im je rekao:

– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen.

Da bi ispunili taj zadatak, Isus Hrist im je obećao dolazak Duha Svetoga - Duha Utešitelja - i zapovedio da do tada ne napuštaju Jerusalim. Tako su mogli da šire Hristovu veru među ljudima i time ih spasavaju, što je i osnov značenja imena praznika - Spasovdan.

Kao što su u Jerusalimu četrdesetog dana posle Vaskrsa vernici u litiji išli ka Vitlejemu, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija. Mnogi pravoslavni hrišćani praznuju Spasovdan i kao svoju krsnu slavu.

Danas bez teških poslovi

Veruje se da praznik može zaštititi dom od nesreće, a decu od bolesti. Poštovan je još u predhrišćanskim vremenima, a naročito je bio cenjen u vreme cara Dušana. Značajno je što je upravo na Spasovdan 1349. godine obnarodovan čuveni Dušanov zakonik, koji je zatim dopunjen na isti praznik 1354. godine.

Narodno predanje kaže da se na ovaj dan Gospod spasao zlih ljudi i uzneo se na nebo, a postoji i verovanje da je Bog pobegao od grešnih i nevaljalih, pa se smatra da je to dan velike sreće, pogodan za započinjanje novih poslova.

Praznik je od davnina bio značajan za stočare i zemljoradnike, a poznat je i pod nazivom Spasovlje, jer se smatra za vrlo srećan dan.

Narodna verovanja

Postoji verovanje da se na Spasovdan ne radi kako grom ne bi udarao. Raširen je običaj da se na taj dan u polja, torove, bašte i pčelinjake zabadaju krstovi od leskovih grana – ako to već nije učinjeno na Đurđevdan.

Običaj je nalagao da se pre izlaska sunca ljudi kupaju u reci ili moru, kolje se jagnje kao žrtva svecu, a obavezno se priprema i cicvara.

Čobani su od grana leske pravili krstiće koje su ujutru postavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, kao i po torovima, njivama i oborima. Takođe, do Spasovdana se nije koristilo mleko iz nove godine.

Prema običajima, muškarci se tog dana ne briju, žene se ne umivaju, a deca se ne kupaju. Takođe, ne spava se preko dana kako se ne bi dremalo tokom cele godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!