Vest: Parastos blagopočivšem Episkopu Milutinu u Valjevu

Parastos blagopočivšem Episkopu Milutinu u Valjevu

Parastos blagopočivšem Episkopu Milutinu u Valjevu

       Episkop Dositej: Vladika Milutin je bio čovek smirenja, iskrenog i pravog puta prema Bogu!

Trećeg dana zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, nakon završetka radnog dela, šest arhijereja došlo je u Valjevo da prinese molitve za pokoj duše blaženopočivšeg Vladike Milutina, prvog episkopa obnovljene Valjevske eparhije sa kojim su se uvek rado susretali u bratskoj ljubavi. Po blagoslovu administratora Eparhije valjevske Episkopa šabačkog G. Lavrentija, episkopima je sa braćom sveštenicima u Hramu Vaskrsenja Hristovog dobrodošlicu poželeo arhijerejski zamenik Episkopa valjevskog protonamesnik Filip Jakovljević. Parastosom je načalstvovao Preosvećeni Episkop banjalučki G. Jefrem, uz sasluživanje Episkopa banatskog G. Nikanora, britansko – skandinavskog G. Dositeja, australijsko – novozelandskog G. Siluana, osečkopoljskog i baranjskog G. Heruvima, umirovljenog Vladike Georgija i više sveštenoslužitelja Eparhije valjevske, kao i pojanje hora sveštenika i bogoslova, pod upravom protonamesnika Branka Čolića. Za sve vladike ovaj čin bio je ispunjen snažnim osećanjima, budući da su za blaženopočivšeg u Hristu brata svi bili veoma vezani. „ Vladika Milutin je mnogo voleo svoje sveštenike, svoj narod, ponajviše Boga, a svi smo mi smo njega voleli. Neka mu je večan spomen“, prozborio je kratko Vladika Jefrem.

Poznanstvo Vladike britansko – skandinavskog G. Dositeja i Vladike Milutina datira od oktobra 1967. godine, upisa i ranih đačkih dana u Monaškoj školi manastira Ostrog. Od tada do zemaljske končine Vladike Milutina ostali su u bratskoj ljubavi. U vreme njegovog službovanja u manastiru Kaona sa blaženopočivšim arhimandritom Arsenijem, Vladika Dositej bio je duhovnik manastira Tavna. U posete su jedni drugima dolazili svakog meseca. Zadivljujuća je bila njegova neizmerna ljubav prema svakom Božjem stvorenju, posebno ptičicama, seća se Vladika Dositej.

  • Kada je otvorena pripremna škola za bogosloviju u Kaoni, dolazio je i sa svojim đacima u Tavnu. Svi znamo kakvo je to bilo vreme, ali je bilo mnogo radosti i ljubavi. Ta ljubav je ostala do dana današnjeg. Vladika Milutin ostaće u uspomeni kao neko ko je povezivao sve ljude sa kojima se sretao. Kada sam pre dve godine bio ovde, rekao sam:“Blago vama koji živite u Valjevu, jer živite u velikoj blagodati koju je Bog dao ovde. Pod okriljem ste Svetog Vladike Nikolaja, Ave Justina Ćelijskog i Vladike Milutina, koji je imao srce za svako živo stvorenje na ovom svetu“ – setne su reči Vladike Dositeja.
Eparhija britansko – skandinavska, na čijem je on čelu, je čvrsto povezana sa Valjevskom eparhijom i preko arhimandrita Doroteja, osnivača i igumana manastira Svete Trojice u Bredaredu (Švedska), koji je duhovno stasao u manastiru Kaona u vreme dok je njime upravljao Vladika Milutin.

  • Otac Dorotej je proveo sedam godina u manastiru Kaona. On jeste Šveđanin, ali se oseća više Srbinom upravo zahvaljujući boravku u Kaoni, a potom i u Leliću. Tu ljubav preneo je i u manastir u Bredaredu. To je takođe zasluga Vladike Milutina, jer teško je preneti ljubav i domaćinski odnos prema manastiru kao kući ljubavi Božje. Vladika Milutin je to preneo na oca Doroteja, a on to prenosi na svoju bratiju. U monaškoj školi imali smo izvrsne učitelje, oca Zosima i Desimira, koji su nas učili domaćinskom odnosu. Od tih mladih ljudi u školi stvoreni su pravi domaćini, predstavnici jednog monaštva kakvo je u to vreme očekivano – uspomene su Vladike Dositeja, protkane željom da i danas takav odnos prema manastiru cveta.



O Vladiki Milutinu bi moglo mnogo toga da se kaže. To je iz dubine duše najbolje rekao Vladika Siluan, koji je kao mlad čovek sazrevao  uz Vladiku Milutina. On jako nedostaje svima u Saboru i našoj Crkvi uopšte. Jer, zaključuje Vladika Dositej, on je bio čovek smirenja, iskrenog i pravog puta prema Bogu, prema čoveku i svakom stvorenju Božjem.


Posetu Valjevu episkopi su zaokružili poklonjenjem Hramu Svetog Nektarija Eginskog, u koji je Vladika Milutin sebe ugradio i kao molitvenik i kao neimar.

Podeli:

Povezane vesti

Ostavite komentar