Šljiva podbacila kao nikad – Najgora berba u poslednjih 50 godina
.png)
Ovogodišnja sezona berbe šljive u valjevskom kraju protiče u znaku gotovo nezapamćenog podbačaja roda. Posledice prolećnih mrazeva, dugotrajnog cvetanja, obilnih padavina i izostanka zaštite u mnogim zasadima dovele su do toga da veliki broj voćki ostane praktično prazan, a da pojedini proizvođači nemaju nijedan plod na stablima. Kako kažu stručnjaci i sami voćari, ovako loša sezona nije zabeležena u poslednjih trideset, možda čak i pedeset godina.
”Može se reći da je ovogodišnji rod otprilike između 10 i 20 odsto u odnosu na pun potencijal. Zasada sa oko 50 odsto prinosa ima veoma malo, i to samo na pojedinim lokalitetima i u određenim visinskim zonama. Tamo su, na neki neobjašnjiv način, plodovi opstali”, kaže Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu.
On objašnjava da obično stradaju niži predeli, mikrodepresije u kojima se zadržava hladan vazduh, dok visočiji tereni prođu bolje. Međutim, ove godine se desilo nešto nesvakidašnje – izuzetno dug period cvetanja i potom snažan mraz koji je trajao dva jutra i „uhvatio“ plodove u najosetljivijoj fazi. Posledice su porazne.
Jedan od retkih proizvođača koji ipak ima nešto roda je Dejan Mojsilović iz Gole Glave kod Valjeva. U njegovom voćnjaku, na nešto više od jednog hektara pod sortama „stenlej“ i „čačanska lepotica“, prinos je prepolovljen.
”Najviše roda ima na lepotici, a stenlej je slabo rodio. Prošle godine smo ubrali oko 25 tona, a ove godine, ako bude i četiri tone, biće dobro. Imali smo dva grada, a mraz i hladan vetar su učinili svoje. Rod je drastično umanjen. Na količini gubimo mnogo, ali ako cena bude dobra, možda se to skoro izjednači”, kaže Mojsilović.
Na pitanje gde će završiti ono što je ubrano, Mojsilović odgovara da će bar 50 do 60 odsto ići u svežem stanju na pijace.
”Prošle godine sam 70 odsto roda dao za rakiju. Imam stalne mušterije, ljude koji znaju šta kupuju. Oni ne pitaju za cenu. Lane sam šljivu davao po 30 dinara”, kaže naš sagovornik.
Cena šljive trenutno je visoka, ali to, kako kažu sagovornici, nije održivo rešenje. Za ranu čačansku sortu otkup je počeo sa cenom od 100 dinara, ali je ponuda bila minimalna, pa se već sada cena spušta na 70–80 dinara. Za stenlej se očekuje otkup od 50 do 60 dinara po kilogramu.
”Cena je visoka jer šljive nema. Ali to nije poenta – ne treba da tražimo 100 dinara za kilogram. Treba da imamo stabilnu proizvodnju i normalnu cenu, oko 40 dinara, koja omogućava proizvođaču da zna na čemu je. Kada se odbiju svi troškovi, hektar treba da donese tri do četiri hiljade evra čiste zarade. To je cilj”. ističe Milinković.
Zbog izostanka roda, mnogi voćnjaci ove godine nisu ni obrađivani. Korov je preplavio zasade, a proizvođači su izgubili volju da ulažu u nešto što neće doneti prihod. To je, smatra Milinković, velika greška.
”Neophodno je obaviti makar minimum agrotehničkih mera, da se biljke pripreme za sledeću sezonu. Jedina svetla tačka u ovoj tužnoj priči je to što su se stabla „odmorila“. Ako vremenski uslovi dozvole, možemo se nadati rekordnom rodu naredne godine”, ocenjuje Milinković.
Neizvesnost, klimatski rizici, skupa mehanizacija i nedostatak sistemskih mera prete da dovedu do kraha ne samo šljivarstva, već i ostalih važnih voćarskih kultura – maline i kupine.
”Proizvođači su, bukvalno, u magli. Moramo razmišljati ozbiljnije – o navodnjavanju, zaštiti od kasnih mrazeva, o sortama koje kasnije cvetaju. Priroda će, kao i uvek, sve regulisati. Ali mi moramo biti pametniji. Ovo nije godina za zaborav, već za opomenu”, poručuje savetodavac za voćarstvo Jovan Milinković.
Izvor: Agromedia
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)