Vest: Na današnji dan - 03. Oktobar -

1226. godine - Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog Franjevačkog reda.

1796. godine - Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824. godine - Skupština Meksika je donela Ustav, prema kojem je država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1866. godine - Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888. godine - Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. godine. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. godine zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. godine je umro od posledica mučenja.

1895. godine - Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo. Najpoznatije pesme: "Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija".

1897. godine - Rođen je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930. godine, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredelio se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara, bio najznačajniji pesnik Pokreta otpora u Francuskoj. Dela: "Vatra radosti", "Elzine oči", "Ura Ural", "Blanša ili zaborav".

1906. godine - Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči "Save Our Souls". Konvencija je stupila na snagu u julu 1908. godine.

1929. godine - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti - banovina.

1932. godine - Irak je, po isteku britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952. godine - Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.

1968. godine - Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je s vlasti vojnim udarom Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast, vojna hunta je nacionalizovala izvore nafte i počela agrarnu reformu.

1977. godine - Umro je književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. godine do 1971. godine, profesor Beogradskog univerziteta.

Studije prava je počeo u Francuskoj, a završio ih 1924. godine u Beogradu. Radio je kao službenik u Ministarstvu trgovine i industrije Kraljevine Jugoslavije a nakon Drugog svetskog rata kao direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i kao upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

1981. godine - Irski nacionalisti posle sedam meseci u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili su štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.

1989. godine - U okružnom sudu u Prištini počelo je suđenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za "kontrarevolucionarno delovanje" i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990. godine - Istočna i Zapadna Nemačka su se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile, dok je taj proces neformalno počeo 9. novembra 1989. godine, kada je pao Berlinski zid.

1991. godine - Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, s Kosova i iz Crne Gore, te je nazvano "krnje Predsedništvo".

1995. godine - Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan prolaznik su poginuli.

1997. godine - Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj pruzi kod od Tokija.

1999. godine - U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik SPO Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.

1999. godine - Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera osvojila je drugo mesto i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.

2001. godine - Senat Kongresa SAD odobrio je sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003. godine - Pakistan je uspešno izveo testiranje nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.

2010. godine - Ustoličen je 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej.

2013. godine - Brod sa oko 400 imigranata iz Somalije zapalio se i potonuo kod Lampeduze, italijanske vlasti su spasle 155 osoba.

2016. godine - Referendumu o izbegličkim kvotama EU održan u Mađarskoj proglašen je nevažećim zbog nedovoljnog odziva birača sa 43,9 odsto izašlih građana. Referendum je održan pošto se Mađarska usprotivila planu Evropske komisije o raspodeli više od 160.000 izbeglica medju članicama EU.

2024. godine - U udaru uragana Helen, na jugoistoku SAD, stradalo je više od 200 ljudi.