Vest: Monašenje u Manastiru Ribnica nakon dva veka

U navečerje praznika nebeskih pokrovitelja- Svetih apostola Petra i Pavla, Manastir Ribnica bio je domaćin molitvene svečanosti koja je unela veliku radost kako u obitelj, tako i među brojne poklonike  koji se na bogosluženjima ovde sabiraju. Nakon dva veka, u drevnoj svetinji obavljeno je monašenje u susret proslavi slave obitelji.

Večernje bogosluženje sa Petohlebnicom služili su arhimandrit Georgije, starešina Manastira Lelić, i protojerej-stavrofor Saša Timotić, arhijerejski namesnik kolubarski, uz sasluživanje đakona Nemanje Arsenovića, sabrata Hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Valjevu, i pojanje pevnice. Svetu tajnu monašenja sabrata Ribnice Tome Lazarevića izvršio je Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije, davši mu ime Makarije, na predlog starešine manastira, jeromonaha Arsenija, koji ga je i priveo postrigu.

Danas se raduju horovi Svetih apostola, svih svetitelja Božjih i anđeoskih sila, koji su uzori monasima, kao i sva Crkva, jer smo se udostojili da još jednog vojnika Hristovog, služitelja Crkve i potrebitima, primimo u bratstvo Ribnice, besedio je Vladika Isihije u čast velikog događaja za Eparhiju valjevsku, Srpsku Crkvu i Crkvu u celini.

Monasi su naši predvodnici u podvigu i molitvi. Monasi su posebna vrsta ljudi, oni koji su više nego ostali poslušali reč Gospodnju „ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj krst i ide za mnom…“Monasi su to malo više nego ostali hrišćani poslušali i hteli. Monasi su u suštini isto što i svi hrišćani, jer svi smo pozvani da se odreknemo sebe, uzmemo krst i idemo za Gospodom. Ali, svako po svojoj meri, svome daru i mogućnostima- podsetio je Vladika Isihije na uzvišenost monaškog priziva- odricanje svih dobara, ali ne zbog prezrenja, već radosti usled nalaženja ispunjenja van onoga što svet nudi.

Ako Gospod kaže da budemo skromni, da ne brinemo šta ćemo obući i jesti, monahu Gospod kaže da bude sirotinja, da nema ništa svoje. Ima samo manastirsko, što ne pripada njemu. Ako Gospod kaže da slušamo starešine svima nama, monahu kaže da sluša starešinu i bratstvo svoje… Monah je prizvan da na čisti način prima reč Božju i izvršava je. Zato, Crkva kaže da su monasima uzor anđeli, nebeske sile koje žive u savršenom poslušanju, devstvenosti i nesticanju. Podražavajući anđeoske sile, monasi postaju slični njima, slični samom Gospodu. Anđeli su uzor monasima, a monasi su uzor nama u svetu- poučio je Vladika Isihije o ispunjavanju zapovesti od Boga datih ljudskom rodu u čijem izvršavanju crnorisce imamo za uzore.

Monah se odvaja od ovog sveta, ali u srcu svome grli i moli se za čitav svet. Svoje služenje posvećuje čitavom svetu. Ne samo svojoj bratiji, sveštenstvu, episkopu… Moli se za čitav svet, i za krštene i nekrštene, i za dobre i loše, i za nasilnike i za žrtve- kazao je Vladika Isihije. Zaključujući obraćanje, Vladika Isihije je blagoslovio monaha Makarija da mu postrig bude na uzrastanje u Gospodu, na korist Crkvi i bratiji, a jeromonahu Arseniju, duhovnom rukovoditelju ribničkog bratstva, da mu monašenje duhovnog čeda bude na ukrepljenje, pomoć i radovanje.

Otac Makarije je rođen u Lincu - Austrija 1977. godine. Dugi niz godina je proveo živeo i radio u Beču.  U Ribnicu je došao pre tri godine i duhovno je stasavao uz jeromonaha Arsenija, kome će postati i ostati „desna ruka“ u vođenju manastirske ekonomije, sabrat od velikog poverenja, koji svojim pregalaštvom doprinosi razvoju Ribnice, svetinje u kojoj na poklonjenja i duhovne razgovore dolaze vernici iz svih krajeva Srbije i dijaspore.