Vest: Poetska ispovest Milovana Danojlića pred Ljižanima

Slavni Ivanovčanin, čije ime će uskoro poneti ljiški hram kulture, podario je sinoć svojim zemljacima veče za nezaborav. Na promociji najnovije zbirke pesama „Ispovest na trgu“ Danojlićevu poeziju govorio je bard srpskog glumišta Petar Božović, a njegov prebogati književni opus nadahnuto je opisivao Matija Bećković.  

„Ono što sam radio sa 14-15 godina radim i danas, pratim događaje i zbivanja, rekao je akademik Milovan Danojlić. Stalno preispitivanje stavova, promišljanje, pa opet preispitivanje, zapravo je obračun sa sobom i svojim dobom, osvrtanje na prošlost.“

Petar Božović je, govoreći Danojlićeve pesme, dočarao svu moć poezije i na maestralan način istakao satirične tonove pesnikovog svojevrsnog svođenja računa i osvrta na vlastiti književni i životni put.

Ni jednan od tri velikana srpske kulturne scene nije ostao ravnodušan na ambijent u dvorištu Gradske biblioteke. Mesta za sedenje bila su popunjena mnogo pre početka programa, a oni koji su kasnili tiskali su se i „borili“ za bolji vidokrug. U jednom trenutku Bećković nije odoleo emocijama, uzeo je mikrofon i obratio se Ljižanima:

„Pored ovoliko tehnološlih čuda, televizija, mobilnih telefona, neki tamo Srbi, za koje mnogi misle da više i ne postoje, u nekom Ljigu, došli su da slušaju neke pesnike. Mnogi bi rekli da toga više nema nigde na svetu, ali u Srbiji ima. Tu je sva naša nada jer je vera u poeziju vera u večni život. Kada je još to i veliki kulturni događaj, da biblioteka dobije ime jednog živog pesnika, koji je ustao iz tog mesta, onda bi rekli da je to bilo ko zna kad i ko zna gde, ako je ikad igde bilo. Zato je ovo veliki kulturni i duhovni događaj i veliki podatak o našem narodu i njegovom duhovnom zdravlju. Treba da se ponosimo sa tim“ rekao je veliki Matija.

Probudio se ovih dana Ljig iz dubokog sna. U varoši koja, poput mnogih u Srbiji, korača u zaborav, desio se „meteor“ koji je svom snagom razneo sumornu stvarnot, osvetlio put, ponudio nadu... 

Zatreperilo je sinoć i srce velikog pesnika, ganula ga je ljubav svojih zemljaka koji su ispununili svako slobodno mesto dvorišta biblioteke. Koliko je Ljig ponosan na njega, toliko je on uvek i svuda ponosno podsećao odakle je. U Danojlićevu privrženost rodnom kraju uverio se i njegov veliki prijatelj, Peter Handke. Naslovljavajući jedno od poslatih pisama na kuću u Francuskoj, Nobelovac je posle naziva ulice napisao: Poatje, kod Ljiga.

Ni jedan poslenik kulture iz ovog dela Srbije nije pronosio glas o svom rodnom kraju kao Danojlić. Njegovo impresivno stvaralaštvo dobilo je upravo u Ljigu svojevrsni pečat činom preimenovanja Gradske u Biblioteku „Milovan Danojlić“. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!