Vest: Učinite neko dobro delo. Danas je Velika Subota

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Veliku Subotu.

Velika subota je dan posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Deo je strašne sedmice i uvod u najveći hrišćanski praznik Uskrs.

U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato sto su se plasili da ce neko od Hristovih učenika ukrasti Njegovo Telo, i tako ce narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao sto je i najavljivao, “Posle tri dana ustaću”. "Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamenom".

Pravoslavna crkva veruje da je Isus Hrist toga dan u grobu bio samo telom, a da je duhom bio u Adu, odnosno da je u isto vreme bio na prestolu sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.

Na taj dan je Isus pokazao da je došao kraj starom veku, koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.

Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja.

Bogosluženje Velike subote

Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred simboličnim Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Uz čitanje celog 118/119 Psalma pevaju se statije – stihovi u kojima se slavi umrli Spasitelj kao vaskrsenje i život i izražava bol, žalost i tuga Presvete Bogorodice.

U kanonu Velike subote slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ova blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav, preblagoslovena subota. U njoj je Spasitelj usnio, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan.

Pri kraju jutrenja, plaštanica se nosi tri puta oko hrama, a posle ponovnog polaganja u grob pred njom se čita Jezekiljevo proročanstvo ο vaskrsenju mrtvih (Jez 37,1-14), Apostol i Jevanđelje. Velikosubotnom Liturgijom Svetog Vasilija Velikog počinje Uskrs.

Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi Blagodatnog ognja. Sutra je i poslednji dan Uskršnjeg posta.

Dan posvećen običajima i ritualima

Iako se kućni poslovi oko pripreme hrane dozvoljavaju, treba izbegavati teške radove u polju ili velike zanatske poslove koji nisu u duhu praznika. Velika subota je dan praštanja. Vernici bi trebalo da izbegavaju konflikte, ružne reči i ogovaranje.

Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini neko dobro ili milosrdno delo da bi "nekome krenulo".

Kad je ovaj dan u pitanju, mnogi pravoslavci su u nedoumici da li se na Veliku subotu posti ili ne. Iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, a za vreme posta rešava se na ulju, sveštenici kažu da na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.

Na Veliku subotu nije dobro ići u lov i ribolov, čak se zabranjuje i klanje stoke i živine.

Ne dozvolite da se dan svede samo na kuhinju. Izbegavajte da vam okupacija oko hrane i dekoracija postane važnija od suštine praznika a to su molitve i duhovni mir.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!