Vest: Na današnji dan - 25. Jul -

1261. godine - Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. godine osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju i tadasnje Nikejsko carstvo.

1593. godine - Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. godine i vodja francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.

1712. godine - Vojska švajcarskih protestantskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

1817. godine - Po povratku u Srbiju, ubijen je vodja Prvog srpskog ustanka Djordje Petrović Karadjordje. On je, posle sloma ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju. Karadjordje je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 13. i 14. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane. U blizini mesta podignuta je crkva Pokajnica koju je podigao Vujica Vulicevic kao cin pokajanja jer je ucestvovao u ubistvu kuma.

1834. godine - Umro je engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme "Stari mornar" i "Kubla Kan" smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima "Književna biografija" zasnovana je englesko-američka "nova kritika".

1843. godine - Umro je škotski hemičar Čarls Mekintoš, pronalazač nepromočive tkanine za kišne ogrtače.

1848. godine - Rođen je britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer i ministar inostranih poslova. Predložio je 1917. godine stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini poznato kao Balfurova deklaracija.

1848. godine - Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.

1878. godine - Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.

1894. godine - Rođen je američki filmski glumac Volter Brenan, najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao je u više od sto filmova i dobitnik je više Oskara.

1898. godine - Vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. godine dobio je status pridružene države SAD.

1907. godine - Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroliše vladu te zemlje.

1909. godine - Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.

1917. godine - Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osudjena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

1934. godine - Nacisti su u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.

1943. godine - Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. godine je streljan.

1952. godine - Stupio je na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.

1956. godine - U sudaru italijanskog i švedskog broda "Andrea Dorija" i "Stokholm" ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.

1957. godine - Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran Habib Burgiba.

1963. godine - SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

1968. godine - Papa Pavle VI zabranio je vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.

1978. godine - Rođena je prva na svetu "beba iz epruvete", Luis Džoj Braun u bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji.

1982. godine - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.

1986. godine - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film "Žiži". Ostali filmovi: "Amerikanac u Parizu", "Žedj za životom".

1991. godine - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace "zastarele ideološke dogme".

1992. godine - Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.

1994. godine - Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.

1995. godine - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru biše Jugoslavije u Hagu podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

2000. godine - Supersonični avion kompanije "Er Frans" srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća "konkorda" od kako je počeo da leti 1969. godine.

2002. godine - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljišne posede, po prvi put od 1917. godine.

2011. godine - Umro je kiparski reditelj Majkl Kakojanis, koji je svetsku slavu stekao filmom "Grk Zorba" 1964. godine za koji je dobio tri Oskara.

2011. godine - Na akciju zauzimanja administrativnih punktova Jarinje i Brnjak koju je na severu Kosova izvela specijalna jedinica Kosovske policije Rosu, reagovali su lokalni Srbi blokadama najvažnijih putnih pravaca, što je dovelo do jedne od najvećih kriza na Kosovu u prethodnih 13 godina. Jedna osoba izgubila je život, a ranjeno je i povredjeno više ljudi.

2012. godine - Austrijski padobranac Feliks Baumgartner po drugi put je skočio iz stratosfere sa visine od 29 kilometara. Njegov prethodni skok bio je sa visine od 22 kilometara, 16. marta 2012. godine.

2013. godine - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izjavio je da je od početka sirijskog građanskog rata poginulo više od 100.000 ljudi.

2018. godine - U nizu napada u južnoj sirijskoj provinciji Sueida ubijeno je 220 ljudi, a odgovornost za te napade preuzela Islamska država.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!