Vest: Neispričane porodične priče: Porodica Radovanović

Drpa je bio veleposednik sa ogromnim imanjem u Lajkovcu i jednim kamenom u Jolića vodenici. Naknadno je preuredio Jolića vodenicu i dodao taj sedmi kamen za sebe. Svetozar Radovanović, Aleksandrov otac uvezao je prvu vršaću mašinu u valjevskom kraju 1912. godine.

Uzeo je kredit od austrijske banke i otplaćivao dve godine do Prvog svetskog rata. Svetozar je umro 2015. godine ali se Aleksandar samoinicijativno javio austrijskoj banci i nastavio da otplaćuje kredit 1919. dok sve nije otplatio i na kraju dobio potvrdu od austrijske banke da je sve otplaćeno. Unuka Zorica još uvek u svojoj arhivi čuva tu potvrdu.

 Aleksandar je poklonio plac železničarima za izgradnju Železničkog doma. Kao veliki dobrotvor poklanjao je siromašnima brašno koje je mleo na svom kamenu u vodenici i mnoge je spasao od gladi.

• Razvoj i vrhunac zadrugarstva

• Dva zlatna doba

• Životna priča starog Lajkovčanina

 Aleksandar je učesnik Solunskog fronta. Interesantan je njegov zapis koji je napravio po oslobođenju Beograda u Prvom svetskom ratu:

Posle prelaska kroz Albaniju, ranjen i u lošem stanju, prebačen sam sa drugim vojnicima u Bizertu na oporavak i smešteni smo kraj mesta Lazuaz u šatore. U logoru smo živeli mirnodopskim vojničkim životom, čišćenje oružja, vojničke opreme, smotre od strane starešina, stražarska služba, časovi teorije.

Onda je intenzivirana vojna obuka koja je izvođena pod gvozdenom disciplinom. U maju 1917. godine položio sam ispit i proizveden u čin podnarednika. Bio sam u klasi koja je nazvana Bizertska. Ovladali smo vojničkim znanjem do najvišeg stepena. Onda je doneta odluka da se prebacimo brodom do Soluna da bi učestvovali u proboju Solunskog fronta.

U Bizerti smo se ukrcali na francuski brod „Polinezija“ pod rukovodstvom pešadijskog podporučnika Siniše Tajšića iz Kragujevca, 24. jula 1918. godine. Kada smo bili blizu Malte, brod je torpedovan. Oni koji su imali sreće pa su se našli blizu čamaca za spasavanje uspeli su da se spasu.

Potporučnik Tajšić je izgubio život pošto je ostao do kraja na brodu. Mali brodovi sa Malte su prikupljali preživele i prevozili ih na Maltu. U Šumadijsku diviziju prebačen sam 5. septembra 1918. da bih učestvovao u proboju Solunskog fronta. Učestvovao sam i u oslobađanju Beograda.

Nastavak ove dragocene hronike o Lajkovcu i Lajkovčanima možete pročitati u knjizi "Stari Lajkovac - neispričane priče", Tomislava Petrovića. Knjigu možete da kupite direktno kod autora, u knjižari "Gora", ili poručiti preko e-mail adrese: petrovictoma@yahoo.com. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici !

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!