Vest: Ostanite kući. Danas slavimo Svetog apostola Tomu

Ostanite kući. Danas slavimo Svetog apostola Tomu

Ostanite kući. Danas slavimo Svetog apostola Tomu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti apostol Toma - Tomindan.

Ostanite kući. Danas slavimo Svetog apostola Tomu-0Sveti apostol Toma - Tomindan

Jedan od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Hrista Gospoda dobila se nova potvrda toga čudesnog i spasonosnog događaja. Na ime: vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu. I reče Gospod Tomi: pruži ruku tvoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I Toma uzviknu: Gospod moj i Bog moj (Jov. 20)! Posle silaska Sv. Duha, kada apostoli metahu kocku, gde će ko ići na propoved, pade kocka na Tomu da ide u Indiju. On se malo ožalosti, što morade ići u tako daleku stranu, ali mu se Gospod javi i ohrabri ga. U Indiji sv. Toma obrati mnoge, velikaše i siromahe, u veru Hristovu, i zasnova tamo crkvu, i postavi sveštenike i episkope. Između ostalih obrati Toma u veru i dve sestre, žene dvojice kneževa Indijskih, Tertijanu i Migdoniju. Zbog vere obe ove sestre biše namučene od svojih muževa, s kojima ne hteše živeti posle krštenja svoga, i otpuštene. Oslobodivši se braka one poživeše bogougodnim životom do smrti. Dionisije i Pelagija, najpre vereni međusobno, kada čuše apostolsku propoved, ne saživeše se, nego se posvetiše podvigu. Pelagija skonča život kao mučenica za veru, a Dionisije beše postavljen od apostola za episkopa. Knez Muzdije, muž Tertijanin, kome Toma krsti i ženu i sina, Azaia, osudi apostola na smrt, i posla 5 vojnika, koji ga probodoše sa 5 kopalja. I tako predade dušu svoju u ruke Xristu svome sveti apostol Toma. Pre smrti svoje i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. No stigavši dockan, on zažali gorko, te po njegovoj molbi otvoriše grob Svete Prečiste, ali ne nađoše tela u njemu. Gospod beše uzeo Mater Svoju u naselja Svoja nebesna. I tako Toma sveti tamo svojim neverovanjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a ovde svojim odocnjenjem otkri nam čudesno proslavljenje Matere Božje.

Prepodobni novomučenik Makarije

Rođen u mestu Kionu u Vitiniji od roditelja hrišćanskih, Petra i Antuse, i kršten sa imenom Manuil. Dadoše ga roditelji da uči krojački zanat. U tome otac mu se poturči i preseli u Brusu. Kada Manuil jednom dođe poslom u Brusu, nađe ga otac i navali na nj silom da ga poturči. Uzalud se Manuil opiraše: Turci ga silom obrezaše. Tada Manuil odbeže u Sv. Goru, i zamonaši se u skitu sv. Ane i prozva se Makarijem. I bi monah izvrstan 12 godina, ali nikako nemade mira duševnoga. Ko se odreče mene pred ljudima, odrećiću se i ja njega pred ocem svojim (Mat. 10, 33) - te reči Hristove neprestano su zujale u ušima Makarijevim. S toga se reši, i, s blagoslovom svoga starca, ode u Brusu i javno ispovedi pred Turcima veru u Hrista nazivajući Muhameda lažnim prorokom. Posle šibanja kroz 130 dana, i drugih još težih muka, bi posečen mačem, u Brusi 6. okt. 1590. god. Jedan deo njegovih čudotvornih moštiju čuva se u skitu sv. Ane na Atonu.

Beseda

o carevom pokajanju
Utrudih se uzdišući; svaku noć
kvasim odar svoj, suzama svojim
natapam postelju svoju (Ps. 6, 6).
Dan se smenjuje noću, a noć danom. Neka se i naše dnevno pokajanje smenjuje noćnim, i noćno dnevnim. Dnevno pokajanje pokazuje se u glavnom dobrim delima, a noćno u molitvi, uzdisanju i plaču. Tako se odužujemo danima i noćima, t.j. ispunjujući ih onim što najviše pred Bogom vredi, i što će s nama poći na Sud Božji. Pogledaj u cara Davida, i vidi primer istinskog pokajanja. Nije dovoljno ispovediti pred sveštenikom greh svoj i odmah smatrati ga oproštenim. Gle, i David je pred prorokom Natanom priznao svoj greh rekavši: sagriješih Gospodu (II Sam. 12, 13). Ali veliki car nije to smatrao dovoljnim, nego je neprestano uzdisao u molitvi pred Bogom, i svaku noć suzama pokajanja omivao greh svoj. Čak i ležanje u postelji nije mu služilo za odmor nego za umor od plača pokajničkog, plača uzdisajnog. Nemoj reći: David je ubio i preljubio, imao se za šta toliko i kajati. A zar ti mržnjom ne ubijaš ljude, i nečistim pomislima i željama ne činiš preljubu? Nije ovaj život za pravdanje sebe, brate, nego za obličenje sebe. Blago samo onom koga Bog bude opravdao na Sudu Strašnom.
Pokajanje nije stvar jednoga sata ili jednoga dana. Ono treba da bude unutrašnje zanimanje naše do kraja života. Svaku noć kvasim odar svoj, govori David. Time se ne kaže, da se danju ne treba kajati, nego da je izliv duševnog pokajanja udobniji noću nego danju. U tišini noćnoj i grehovi naši i Sud Božji izlaze nam jasnije pred oči... I ne opominje li nas noć jasnije na smrt od dana? I postelja naša na bliski grob?
O Gospode, pravedni i divni, ni pokajati se ne možemo istinski bez Tvoje pomoći. Pomozi nam, Sveblagi, da možemo videti grehovne rane naše, i osetiti smrad od njih, i zaridati sami nad sobom pre nego li srodnici naši zaridaju nad mrtvom telesinom našom; pre, Gospode, pre - nego što angeli naši hranitelji ne zaridaju nad strvinom duše naše kad se vrgne u oganj neugasivi. Pomozi i spasi, Gospode Bože naš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

 Pratite nas na našoj Facebook Instagram stranici !



Podeli:

Povezane vesti

Ostavite komentar