Vest: Predstavljena “Hronika opštine Koceljeva 1941-1945”. Svedočanstvo burnog vremena tamnavske doline

Nakon 30 godina istraživačkog rada knjiga Dragana Đermanovića o dešavanjima u pitomoj tamnavskoj dolini tokom Drugog svetskog rata konačno je ugledala svetlost dana. “Hronika opštine Koceljeva 1941-1945” predstavljena je čitalačkoj publici prošle srede u prepunom amfiteatru Srednje škole.

Rad na ovom delu obeležile su decenije strpljenja i upornosti, brojni sagovornici, njihove priče i životne sudbine, smeštene na preko 450 strana.

Niko se ranije na sveobuhvatan način nije bavio životom Koceljeve u godinama ratnih dešavanja od početka do polovine pete decenije prošlog veka. Niko  na specifičan način nije približio život običnog čoveka, stanovnika opštine, govorio o formiranju četničkih četa i partizanskog pokreta kao i njihovoj međusobnoj saradnji, otkrio da je u periodu Užičke Republike ovaj kraj bio slobodna teritorija.

Među koricama su smešteni tragični događaji ali i anegdote, priče o lokalnim likovima, njihovim dovitljivostima i dvostrukim ulogama u suprotstavljenim pokretima.

Knjiga obiluje brojnim podacima i otkriva ko je bio pop Miloš Jevtić, a ko Vojin Lukić, ko su bili učitelj Sava, Kalabić i Dabić...

Autor je pisao i o  bombama nad Koceljevom i Kamenicom, o boravku Draže Mihajlovića u ovom kraju, o brijanju četnika posle 1944.godine.

Govoreći o razlozima zbog kojih se bavio ovom temom Dragan Đermanović Đele podsetio je da se o četnicima dugo nije smelo pričati te da je to trajalao sve do devedesetih godina.

–Da sam tada umro, ne bih znao da je moj deda bio četnik, ni kako se zvao, jer je to bila tabu tema. Moj otac, učitelj u Draginju i Koceljevi, nikad mi nije pričao da je dedin polubrat bio četnik, a njegov rođeni brat u partizanima. To su tada bile tabu teme, pa je došlo vreme da se neke stvari saznaju i čuju.  Ja ne mogu da mrzim ni dedu četnika ni dedu partizana- rekao je autor.

Đele ističe da je rat zlo, ali da je fašizam kao ideologija u to vreme bio još veće zlo i da se istorija ne gradi na prećutkivanjima.

–Ja sam pokušao da ne prećutkujem u ovoj knjizi. Pokušao sam da tražim istinu. Na tom putu traganja saznao sam da su svi Kovačevići, Paunovići i Babići trebali da budu poubijani kada su na vlast došli komunisti. Ali, onda sam čuo druge priče, lepe i pre svega istinite- otkriva Đermanović.

Naime, u Koceljevi je tokom ratnih vihora između četničkog i partizanskog pokreta postignut dogovor da neće biti međusobnih ubijanja, revanšizma, spaljivanja kuća...Ali, dešavalo se da pripadnici jednog pokreta iz drugih, okolnih krajeva, prerušeni u četnike ili partizane, upadaju na ovu teritoriju i čine zločine.

–Možemo da kažemo da je na ovom području, na strani jednih ili drugih, bilo tek nekoliko ljudi. Ostali, koji su otišli u jedan ili drugi pokret, otišli su silom. I da bude zanimljivija stvar, ta sila je najpre bila četnička, a posle 1944.godine svi četnici su postali partizani. Ko se snašao u toj priči on je posle rata bio na visokim pozicijama. U jednoj napaćenoj, siromašnoj, seljačkoj opštini, gde ljudi nisu znali šta je politika i gde su razmišljali kako da prežive, kako da nabave soli i gasa, niko se nije bavio politikom. Njom se bavio mali broj ljudi- priča autor u želji da približi lokalne prilike iz tog perioda.

Na koricama ovog dela nalaze se dve zakletve, obe iz 1941.godine. Jedna je četnička a druga partizanska. U knjizi ima dosta priča pomirenja između pripadnika ova dva pokreta.

–Takve priče sam namerno birao. One u kojima su jedni drugima spašavali glave. Kakva je to hrabrost bila. U Koceljevi, da nije bilo nekih usijanih glava iz drugih krajeva, ne bi bilo većih problema. Ljudi su ratovali protiv fašizma, a ne jedni protiv drugih- ističe Đermanović.

Na prošlonedeljnoj promociji o knjizi je govorio i izdavač Veroljub Babić koji je ocenio da ovo pisano delo daje značajan doprinos izučavanju istorije tamnavskog kraja, iako pisac nije imao nameru da bude istoričar, već je istoričarima ponudio zadatak da taj period nepristrasno istraže.

–Upravo je ova knjiga Đelov tridesetogodišnji pokušaj da istraži ono nenapisano o ovom tragičnom ratu u kome su roditelji slali jednog sina u partizane, a drugog u četnike, svesni da će se možda međusobno i sukobiti, ali da će bar jedan preživeti sve te ratne strahote- rekao je Babić. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!