Vest: Sveštenomučenik koji je zračio dobrotom. Danas je Sveti Antima

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti sveštmuč. Antim; Sv. Joanikije, Prvi Patrijarh Srpski.

Sveštenomučenik Antim

Rođen u Nikomidiji i od detinjstva vaspitan kao pravi hrišćanin. "Telo njegovo beše umrtvljeno, duh smiren, zavist iskorenjena, gnev ukroćen, lenost prognana; ... imaše ljubav k svima, mir sa svima; blagorazumnost posred sviju, revnost prema slavi Božjoj, javnu svima". Nije čudo što čovek s takvim vrlinama bi postavljen za episkopa. Antim sveti episkopstvovaše u Nikomidiji u vreme ljutog gonjenja hrišćana pod opakim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Naročito u Nikomidiji prolivaše se krv hrišćanska potocima. Jedne godine o Roždestvu Hristovom bi sažeženo u jednom hramu 20.000 mučenika (v. 28. decem.) To se desi u vreme Antimova arhijerejstva. No gonjenje se s tim ne okonča, nego se produži, i mnogi hrišćani behu bačeni u tamnicu i čuvani tu za muke i smrt. Sv. Antim se udalji u jedno selo, Omanu, ne da bi utekao od smrti nego da bi otuda mogao hrabriti pastvu svoju u podvigu mučeništva, da niko od straha ne otpadne. Jedno njegovo pismo hrišćanima u tamnici bi uhvaćeno i predato caru Maksimijanu. Car posla 20 vojnika da nađu i dovedu Antima. Sedi i prozorljivi starac izađe u susret vojnicima, uvede ih u dom i ugosti, pa tek onda reče, da je on Antim, koga oni traže. Udivljeni vojnici dobrotom Antimovom predlagahu mu da se skrije, a oni će reći caru, da ga nisu mogli naći. Ali Antim odgovori, da on ne sme dozvoliti, da se lažju prestupa zapovest Božja i njegov život spasava, nego pođe sa vojnicima. Uz put svi vojnici poverovaše Hrista i biše kršteni od Antima. Izveden pred cara Antim bi dugo i ljuto mučen, i najzad sekirom posečen. Proslavi Gospoda i upokoji se u Gospodu početkom IV stoleća.

Sveta mučenica Vasilisa

Devetogodišnja devojčica. Postrada u Nikomidiji ne dugo posle smrti sv. Antima. Celo joj telo mučitelji pokriše ranama, no ona osta verna Hristu. Bog je očuva u ognju i pred zverovima nepovređenu, što videvši mučitelj njen, Aleksandar, pokaja se i primi veru Hristovu. Vasilisa izađe u polje, pade na kolena, da se Bogu moli i blagodari za pretrpljene muke, i u tom predade duh svoj Bogu, oko 309. god.

Sveti Joanikije, Prvi Patrijarh Srpski

Sveti Joanikije arhiepiskop i prvi patrijarh srpski. Rodom od Prizrena, i služio najpre kao sekretar (logofet) pri kralju Dušanu. Arhiepiskopom postao 3. januara 1338 godine, a na Cveti 1346. godine na državnom saboru u skoplju uzdignut u zvanje patrijarha Srba i Grka. Revnosan arhipastir i uređivač crkve srpske, zakonovъ cerkovnыhъ velikoe utverždenіe. Upokojio se na putu za Peć, vraćajući se bolestan iz Žiče, iz tabora Dušanova, gde je bio pozvan na savet, 3. septembra 1349. godine. Mošti mu se nalaze u Peći, gde je i proglašen svetiteljem.

Prepodobni Teoktist

Sposnik i sapodvižnik sv. Jevtimiju Velikom. Teoktist je bio iguman Jevtimijeve Lavre, koja se nalazi na 6 milja daleko od Jerusalima idući ka Jerihonu. On je bio u svemu učenik sv. Jevtimija, i pod duhovnim rukovodstvom ovoga upravljao je manastirom do svoje devedesete godine. Ugodi Bogu životom svojim i upokoji se polovinom V veka a u vreme jerusalimskog patrijarha Anastasija.

Beseda

o Slovu Božjem javljenom u telu

I Slovo postade tijelo (Jov. 1, 14).

Evo jednoga novoga početka, braćo, blagoslovenoga i spasonosnoga za nas. To je početak spasenja našega. Adam beše u telu, kada pade pod vlast greha i smrti. Sada se Stvoritelj Adamov javlja u telu, da izbavi i Adama i potomstvo Adamovo od vlasti greha i smrti. Sin Božji, Slovo, Mudrost, Svetlost i Život – siđe među ljude, u čovečjem telu i sa čovečjom dušom; vaploti se ne deleći se od Svog Božanstva; siđe ne odvajajući se od Svoga Oca. Zadržavajući sve ono što je od večnosti i u večnosti imao i bio, On samo primi nešto novo, na ime čovečju prirodu. Njegova večna svojstva vaploćenjem nisu se smanjila, niti se Njegov odnos prema Ocu i Duhu promenio. Gle, otac i na Jordanu i na Tavoru svedoči: ovo je Sin moj vozljubljeni! Ne kaže: ovo je bio Sin moj, nego, ovo je Sin moj. A Duh je Sveti bio s Njim pri začeću Njegovom telesnom, i u sve dane do kraja službe Njegove na zemlji. Božanska i čovečanska priroda u Njemu behu ujedinjene, ali ne smešane. Kako? O tome ne pitaj ti, koji ne umeš da objasniš sebi ni sebe samoga, i ne znaš reći: kako su duša i telo u tebi ujedinjeni. Znaj samo, da je Bog došao zemlji u pohode, i doneo ljudima neiskazano bogate darove, darove carske, netruležne, neprolazne, neocenjive, nezamenjive. Znaj to i neka ti srce igra od radosti. I trudi se da opereš ruke, da očistiš sva čula, da omiješ dušu, da ubeliš srce, da upraviš um, te da prihvatiš carske darove. Jer nečistome oni se ne daju.

O Gospode Isuse Hriste, pomozi nam očistiti se i oprati krvlju Tvojom i Duhom Tvojim, da bi se udostojili Tvojih carskih darova. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!