Vest: Trnjina - hrana ili lek?

Lekovita divlja šljiva

Trnjina, u narodu poznata kao divlja šljiva ili crni trn, izuzetno je lekovita biljka koja se već vekovima koristi u narodnoj medicini. Rasprostranjena je širom Evrope, raste u Zapadnoj Aziji i na Severu Afrike i poznata je kao vrlo otporna biljka. Dobro podnosi visoke ali i ekstremno niske temperature kada se živa na termometru spusti i na – 25 stepeni. Najčešće raste na brežuljcima, neplodnim, osunčanim zemljištima koja su dobro drenirana, pored puteva, u šikarama, kamenjarima. Životni vek ove biljke je 60 pa i više godina. Trnjina se koristila u ishrani još u kamenom dobu, a redovno je bila zastupljena na trpezama antičke Grčke i starog Rima.

Štiti od erozije

Trnjina (lat. Prunus spinosa) njem. U zavisnosti od starosti kora se menja od sive sa puno dlačica do gotovo crne kore koja je karakteristična za izuzetno stara stabla. U narodu je poznata i pod imenima trn crni, trnovina, kukinja, mrki trn, trnina, trlinka…

S obzirom na to da raste u prilično nepristupačnim predelima i kamenjarima biljka ima izuzetno jak koren, pa je pogodna za zaštitu strmih i jarugastih terena od erozije zbog obilja široko razvedenog korenovog sistema. Odrasla biljka može da naraste i do pet metara u visinu. Listovi su jajastog oblika naizmenično postavljeni, nazubljenih ivica i sa sitnim dlačicama na naličju. Trnjina cveta od aprila do maja sitnim beličastim cvetovima i to pre nego što grane olistaju. Plodovi su okrugli tamnoplavi, koštunjavi, slični šljivi, ali dosta sitniji oporog i kiselog ukusa. U zavisnosti od temperature i mesta gde raste trnjina sazreva u julu ili avgustu. Razmnožava se preko semena ili vegetativnim delovima biljke, pre svega iz korena iz koga raste mladica crpeći hranljive sastojke od starijeg stabla u čijoj senci se razvija. U Srbiji trnjina najviše raste na području Stare planine, pokraj Tamiša, kraj oboda kanala i poljskih puteva. Podjednako dobro uspeva u nižim, ali i višim planinskim predelima do 1.500 m nadmorske visine.

Lek za probavne tegobe

U lekovite svrhe koriste se listovi, cvetovi, plodovi i kora sa korena. Listovi i cvetovi sadrže velike količine vitamina C, pa se skupljaju, suše i koriste za čaj. Ovaj napitak je dobar za izbacivanje viška tečnosti iz organizma, ali i kao blagi laksativ za regulisanje problema sa probavom.

Čaj od listova i cveta trnjine koristi se i za pročišćavanje krvi, za lečenje kašlja, kod problema sa želucem, ali i kožnih oboljenja.

Međutim, čaj ne smeju da piju trudnice i deca. Plod trnjine sadrži organske kiseline, vitamin C, tanine, vitamin E, A, B6, ugljene hidrate, minerale, gorke materije. Koštica je otrovna, sadrži cijanovodoničnu kiselinu, pa ukoliko niste baš stručni za upotrebu, najbolje je izvaditi iz ploda pre korišćenja. Zanimljivo je da trnjine gube svoj prepoznatljivi opori ukus posle prvih mrazeva i tada su slađe za jelo. Plodovi mogu da se koriste  sveži ili sušeni, a leče brojna upalna stanja u organizmu. Kompot od trnjina koristi se za probavne smetnje, ispiranje usta i ždrela kod raznih upala. Kora od korena se prikuplja u oktobru i novembru, suši se i od njega se pravi čaj za lečenje groznice. Cvetovi trnjine nekada su se koristili za pravljenje sokova i sirupa, dok se plod upotrebljava za pripremu kompota i pekmeza, ali i izuzetno ukusan liker. Osim listova, cvetova i ploda samo stablo trnjine može se koristiti kao vrlo kvalitetan ogrev tokom zime. Za kraj vam poklanjamo recept naših baka za pripremu izuzetno zdravog i ukusnog pekmeza od trnjina.

Pekmez od trnjine

Prikupljene trnjine dobro oprati, izvaditi koštice i ostaviti da potopljene odstoje 24 sata u vodi koja će izvući gorak ukus. Odstajale trnjine procediti, sipati čistu vodu, dobro ih ukuvati dok ne omekšaju nakon čega se ispasiraju. Na svaki kilogram trnjina dodati 250 gr šećera i masu kuvati sve dok se ne zgusne. Vruć pekmez sipati u vrele tegle, ušuškati u ćebe i ostaviti da odstoji narednih 24 sata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici !

Izvor: Agropres

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!