Vest: Vinograd traži slugu. Darko i Ana su čuvari porodične tradicije

Vinogradi su se nekada u Tamnavskom vinogorju prostirali na stotinama hektara. Nije bilo sela ni viđenijeg domaćina koji nije imao svoje vinograde,  proizvodio vino i prodavao grožđe na pijacama u okolini. U želji da sačuva porodičnu tradiciju četrdesetogodišnji Darko Babić i njegova tridesetsedmogodišnja supruga Ana bave se vinogradarstvom.

–Moja porodica se decenijama pa i više od jednog veka bavila vinogradarstvom. Moj deda, čuveni Balija Babić bio je poznat po vinu. Nadaleko čuven. I otac takođe. Ja sam odlučio da sačuvam vinograd koji je trenutno površine 50 ari. Pre toga je to bilo nešto više, dok je bio čokotar, ali smo prešli na špalir pa je sada to nešto manje. Gajimo sorte kameničanka, vranac, hamburg, afusali i poneku dinku i kardinal- priča Darko.

Ova porodica vino proizvodi ne samo za lične potrebe, već i za prodaju a količine zavise od roda. U njihovom vinogradu nalazi se oko 300 čokota vranca i sto kameničanke pa kada je rodna godina proizvodu samo od ovih vinskih sorti oko 450 litara. Uz dodatak ostalih sorti dobijali su i preko tone ovog pića. Međutim, prošla godina vinogradarima u ovom kraju i okolini nije išla na ruku.

–Prošla godina nije bila za pohvalu. Niko nije imao nekog roda. Borio sam se do 5-6 prskanja, ali nije vredelo. Čini mi se da ga je u danu napala bolest i stvarno sam pokušavao da ga spasim, ali nisam uspeo. Svi su se suočili sa tim problemom. Deo roda je preostao tako da su količine vina zaista male. Svega 30-40 litara. Nikada nam se ranije nije desilo tako nešto. Niko ne zna razlog- priča Darko i dodaje da im se vinograd nalazi na visoravni sa koje se jasno vide Obrenovac i Beograd, a kada je vedro nebo i Avala.

Porodica Babić je jedna od retkih koji čuvaju vinogradarsku tradiciju. Danas se gotovo na prste jedne ruke mogu nabrojati oni koji poseduju vinograd i bave se proizvodnjom vina.

–Tako je, na žalost. Samo smo mi ostali i jedan vlasnik u Zukvama u našem delu opštine. Nekada su vinogradi bili na preko 200 hektara, ali to je sada zaraslo u šume. Jedan od osnovnih razloga što vinogradarstvo u ovim krajevima izumire jeste težak i posvećen rad koji vinograd zahteva, skupe smese. Vinograd hoće slugu od februara pa skoro do zime. Pogotovo su u proleće intenzivni radovi. I moraš stalno da budeš u vinogradu da bi opstao- otkriva Darko.

Ovaj bračni par nema problema sa plasmanom svojih pića. U zavisnosti od sorte cena se za litru vina prethodnih godina kretala od 300-350 dinara. Uglavnom su prodavali ljudima za lične potreba ali bilo je i onih koji su uzimali veće količine, za potrebe ugostiteljskih objekata. Grožđe prodaju uglavnom lokalnim piljarnicama jer vremena za odlazak na pijace u okolne gradove nemaju.

Kvalitet njihovih vina bio je prepoznat i na amaterskoj degustaciji vina u Koceljevi, te su osvajali medalje i priznanja. Ponosni su na tu činjenicu ali  smatraju   da je najvažnija potvrda kvaliteta kada im se kupci vraćaju.

Ana je profesor u Srednjoj školi u Koceljevi. Završila je Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Kako kaže, suprug uvažava stavove struke, ali sa druge strane i ona poštuje iskustvo.

–Slušamo se. Dopunjujemo. Iskustvo je iskustvo a teorija je nešto drugo. Jedno bez drugo ne ide. Novine su  i u pogledu bolesti, zaštite i hemijskih sredstava i uvek moraš da budeš u toku. Ali, nešto što je provereno poput plavog kamena i kreča koji su u upotrebi od davnina, opstanak je zagarantovan- napominje Ana.

Od svih poslova u vinogradu Darku je najteže zalamanje. Kako kaže, sporo je, zahteva ručni rad, dok sve ostalo nekako ide lakše, radi se mašinski. Ipak, ljudski faktor je, podseća, nezamenljiv. Zato su u rad uključeni svi članovi porodice, pa i sedmogodišnji Stefan i petogodišnji Filip koji su u vinogradu provodili vreme još kao bebe. Tada samo kao posmatrači a sada već i aktivni učesnici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!